13. YU pozori

Bez ?etvrtog lista

Posle tri predstave koje smo odgledali na 13. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu odgovor na problemsko pitanje slektora Bojana Munjina je nedvosmislen: niko nije srećan. Nije bilo fanfara, ali bilo je svečarski prigodno na otvaranju

Standardno dobru izložbu fotografija Radovana Baje Vujovića otvorio je direktor festivala Zoran Stamatović. Ako tome dodamo efektnu gradonačelnikovu dobrodošlicu, do sada možda najpoetičnija besedica prvog čoveka podno Zabučja na otvaranju teatarske smotre, kao i ministrovu parabolu o „pozorišnom putovanju bez prevoda“, onda je potraga za četvrtim festivalskim listom, odnosono odgovorom na selektorovo pitanje „Danas imamo slobodu, problem je samo da li smo sretni?“, koji su krasili izvanredno dizajniran ovogodišnji festivalski plakat, delo ruku i kreativnog duha Nikole Vukašinovića, krenula u dobrom smeru. Čista pozitiva, što bi rekla jedna od junakinja sa scene. Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog Narodnog pozorišta nije ni morao da otpeva „Računajte na nas“ tj. „Mi ćemo se i ovoga puta truditi da budemo dobri domaćini“.

A gradonačelnik Jovan Marković, između ostalog, reče: „Retki su ljudi koji lako mogi da pronađu detelinu sa četiri lista. Retki su gradovi i pozorišta koja imaju čast, privilegiju i radost da u ovom trenutku kroz scenu, kroz osmeh, reč, predstavu, pokrenu tako važno pitanje kao što je pitanje slobode.“

Nebojša Bradić, ministar za kulturu u Vladi Republike Srbije, koji je boravak u Užicu iskoristio da poseti i zgradu Istorijskog arhiva za čije završne radove je obećao sredstva iz budžeta, naglasio je da je saradnja Srbije sa okruženjem potreba i nužnost: „Današnji nivo saradnje bivših jugoslovenskih republika, sada susednih država u oblasti kulture, dokazuje svu paradoksalnost naše najnovije prošlosti. Složene istorijske, kulturne i jezičke veze nije bilo moguće u potpunosti izbrisati uprkos krajnje negativnim iskustvima doskorašnjih ratnih sukoba. Ovo složeno iskustvo, uz činjenicu da u susednim državama živi znatan broj pripadnika sada manjinskih zajednica, nameće se kao prednost za normalizaciju odnosa u budućnosti. Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu sa sloganom „Bez prevoda“ počinje svoje drugo izdanje. Znamo da tačnog prevoda nikada nema, jer nas svaki jezik obavezuje sopstvenim kontekstom, te se krug prevođenja nikad ne zaustavlja, već nas vodi stalnim obradama i dopuni sadržaja. Na pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, u okviru jezika koji svi razumemo, neće biti takvih ograničenja. Da bismo gledali predstave na užikom festivalu neće nam biti potreban rečnik sranih reči i izraza. Na ovom festivalu ništa neće biti izgubljeno u prevodu. Zato započnimo ovo pozorišno putovanje bez prevoda.“

Putovanje je započelo predstavom „Metastaze“ Iva Balenovića u režiji, dramatizaciji i scenografiji Borisa Stavrana, zagrebačkog pozorišta „Kerempuh“. Tuga, čemer i jad junaka sa zagrebačke periferije u senci raspada ideoloških i nacionalističkih mitova. Tranziviona Odlično smo se razumeli. Užička publika „tipovala“ je na glumce Tarika Filipovića (voditelja „Milionera“ i manekena) i Miu Begović, a izašla je sa gotovo troiposatne predstave oduševljena, pre svih, ulogom Vilima Matule, za kojeg, kako saznajemo, kažu da je trenutno možda najbolji pozorišni glumac u Hrvatskoj. Uravnik Satiričnog kazališta Kerempuh, Duško Ljuština, tvrdi da 26 godina u ovoj teatarskoj kući nije menjano rukovodstvo. Dakle, nema partijskih uravnilovki. Ovu lekciju izgleda da ovdašnja lokalna politička nomenklatura s mukom uči. Ljuština tvrdi da užički festivalu ima sjajnu perspketivu a za festivalski bilten još kaže: „Drago mi je što sam gost Užica i što je država poduprla ovakav festival. Lijepo je da se kod vas i kod nas rađaju neki novi klinci, koji nemaju nikakvih predrasuda i ograda za razliku od nas starih. Mi se često plašimo nemajući u glavi svakog trenutka da je najveća kukavica kapital i da on nikada ne ide na nesigurna područja. Međutim, bio sam ponosan kada sam u Jelen Dolu, kod Požege, vidio veliki transparent sa natpisom htvatske Nedže grupe i rekao svojim glumcma: - Moj prijatelj Ivan Ergović je izuzetno hrabar čovjek.“

Bilo je sumnji u novi koncept Jugoslovenskog pozorišnog festivala. Čini nam se da je već ovo godine tu sumnju u „Festival bez prevoda“ odneo vetar u zaborav posle dobre predstave Kerempuha.

„Kada pišete kjnigu o najznačajnijem srpskom piscu danas, onda, fudbalskim rečnikom rečeno, imate najbolje šanse da dobijete utakmicu sa 3: 0. Međutim, kada pišete knjigu o najznačajnijem dramskom piscu u Srbiji danas, koji se zove Biljana Srbljanović, onda, u socio-političkom kontekstu, imate utisak da vam je neko dao gol i pre nego što je utakmica počela“. Između te dve krajnosti pozorišni kritičar Bojan Munjin, selektor ovogodišnjeg JPF-a, smestio je knjigu novinara Slobodana Savića „Biljana Srbljanović, porodične i druge priče“ koja je nedavno objavljena u izdanju Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca. Knjiga je promovisana u okviru Pratećeg programa festivala u prostoru novootvorene Male scene. Između pomenutih krajnosti našla se i predstava Jugoslovesnkog dramskog pozorišta „Barbelo, o psima i deci“ Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača. Deo užičke publike smatra da je gledao dosadnu i pretencioznu predstavu, dok nije mali broj onih koji su ushićeno prepričavali utiske o još jednom remek – delu tandema Srbljanović – Mijač. Jedan od glumaca iz ove predstave na press konferenciji (koje iz večeri u veče vodi Ksenija Radulović) reče da mu njegova i druge uloge u komadu Biljane Srbljanović liče na njene projekcije naših malih, zlokobnih sudbina. A dežurn kritičar ove godine, Matko Babić kaže: „Barbelo, o psima i deci“ je predstava koja zbog iznimnog dramskog predloška, suverene i značačke režije te velikog broja kvalitetnih glumačkih kreacija brani bolju prošlost dramskog teatra na ovim prostorima. No, takav teatarski čin samo naglašava implicitno prisutno pitanje: tko će dramski modernitet Biljane Srbljanović uvesti u 21. stoljeće?“ Interesantno pitanje, koje otvara nekoliko drugih ne manje važnih, koja se tiču budućnosti srpskog pozorišta.

Slično pitanje mogli bismo postaviti i posle gledanja naredne festivalske predstave koju je takođe režirao Dejan Mijač. „Nevinost“ Dee Loer u izvođenju Ateljea 212 pokreće mnogo tema čiji zajednički imenitelj bi mogao da glasi: čovek čija egzistencija nema vid bolesti, žestoke i neodređene istovremeno, nikad neće moći da prodre u srž problema, niti da upozna njihove opasnosti. Pamtićemo ove dve festivlaske večeri ne samo po tome što su Mijačeve predstave mnogi mladi gledaoci „čitali“ i kao „dobar film Dejvida Linča“, već i po izvanrednoj mizici Anje Đorđević i scenograifji Juraja Fabrija.

Tek smo tri predstave odgledali do zaključenja ovog broja „Vesti“. U bifeu stanje redovno, iako nedostaju šahovske i ine simultanke Dejana Penčića Poljanskog. Kulorske priče su, čini se, manje žučne no ranijih godina.
Očekuju nas u takmičarskog delu „San Ivanjske noći“ Gradskog dramskog kazališta „Gavela“ iz Zagreba, „Došljaci“ užičkog Narodnog pozorišta, „Samoubica“ Narodnog pozorišta iz Sarajeva i „Malograđanska svadba“ Crnogorskog narodnog pozorišta.

Bilo kako bilo, odgovor na selektorovo problemsko pitanje je više nego jasan: nismo sretni. Problem ostaje, visi u vazduhu. Kao da ne znamo šta bismo sa slobodom. Pozorišno traganje za četvtim listom se nastavlja kroz pustinju i prašumu naše svakodnevice, balkanske ili neke druge, svejedno.

Z. Jeremić

Zgrada Arhiva iduće godine

Nova zgrada arhiva

Novi početak srpske arhivistike

Velelepono zdanje Istorijskog arhiva u Užicu biće završeno iduće godine uz pomoć Ministarstva kulture i grada Užica. Ministar kulture Nebojša Bradić prilikom obilaska unutrašnjosti objekta ukazao je na značaj arhivistike koja je u periodu tranzicije izgubila vredno kulturno i istorijsko nasleđe koje je u privatizaciji tretirano kao deo “privatizacionog fonda” koji nema nikakvu funkciju.

Direktor Istorijskog arhiva Užice Miroslav Dučić prilikom posete ministra Bradića izrazio je zahvalnost Ministarstvu kulture na pomoći kako bi tokom naredne godine bio završen velelepni objekat od značaja ne samo za arhivsku delatnost već kulturu čitavog kraja. Gradnja zgrade Arhiva koja sada ima 1300 kvadrata počela je 1996. godine da bi radovi stali dve godine nakon toga zbog nedostatka novca. Investicija vredna 800.000 evra ponovo je pokrenuta 2005. godine i do sada je u nju uloženo više od polovine planiranih sredstava. Iduće godine Istorijski arhiv Užice biće nezaobilazna tačka na kulturnoj mapi Užica, Regiona
i Srbije.

-Posle posete državnog sekretar Ministarstva kulture Nadice Momirov na račun Arhiva uplaćeno je 2,5 miliona dinara za radove do kraja ove godine. Za završetak je potrebno oko 32 miliona dinara i to za unutrašnje zanatsko-građevinske radove, plafone, zidove, osvetljenje i na kraju modernu opremu, police i kancelarijski materijal, - rekao je Miroslav Dučić.

Narodni poslanik G17 plus Brane Mitrović i gradonačelnik Užica Jovan Marković istakli su tokom posete ministra značaj ovog objekta za Užice i čitavu regiju. Gradonačelnik Marković je naglasio da će se konačno rešiti pitanje čuvanja vredne dokumentacije i obećao da će grad Užice u 2009. godine ozbiljnije finansijski podržati završetak radova kako bi se sa uspehom okončalo planirano.

Ministar Bradić je situacija u našim arhivima označio “veoma teškom” i dodao da “ohrabruje” rešenost Užičana da završe zgradu koja predstavlja novi početak domaće arhivistike. On je naglasio značaj modernizacije arhiva Srbije koji treba da čuvaju pisano i sve drugo nasleđe koje je dostupno i da ga transponuju u neke
druge formate.

-Arhiv u Užicu je jedan od prvih koje će Ministarstvo podržati u finalizaciji i opremanju ovog objekta. Situacija sa arhivskom građom ne samo u Užicu već i u mnogim gradovima u periodu tranzicije i u privatizacije je “posebno”, jer se neki sadržaji tretiraju na neadekvatan način i deo onoga što predstavlja istorijsko i kulturnog nasleđe tretira se deo “privatizacionog fonda” koji nema nikakvu funkciju. Tako su nam nestali vredni podaci o našem nasleđu i upravo uspostavljanjem jednog ovakvog objekta koji će služiti jednoj ovakvoj nameni da se u ljegovim depoima, čuva i sačuva građa za Užice kao jednog starog grada i regiona koji mu inklinira znači da se uspostavlja jedna druga strategija prema arhivistici – rekao je Bradić.

Ministarstvo kulture će podržati završetak ovog objekta sa delom budžetskog kolača za 2009. godinu u iznosu od 14 miliona dinara.

Ž. Erić